Svaka životna promena donosi more pitanja i najčešće nove strahove koje treba prevazići. 

Promena posla je jedan od većih životnih stresova. Čak i ako je promena na bolje – pa započinjemo svoj biznis ili želimo da pronađemo nešto što je više u skladu sa nama, prirodno je da se jave strahovi na tom putu.

Da li ću biti dovoljno dobra? Da li ću imati dovoljno posla? Šta ako mi otkaže klijent?…Samo su neka od pitanja koja se mogu javiti i izazvati nelagodu i strah. 

Pored očiglednih strahova egzistenzijalne prirode, vrlo lako se mogu potkrasti i druge teme. 

Kada sam menjala posao, plašila sam se osude i neprihvatanja – od strane roditelja, kolega, prijatelja. Nisam imala puno preduzetnika u svom okruženju i imala sam utisak da ću na neki način biti odbačena zbog svoje odluke. Ovo je bio vrlo realan strah. Mama me u startu nije podržala, dosta prijatelja je bilo iznenađeno i nije znalo šta da mi kaže i na sve to – bilo je potrebno da se i sama nosim sa preplavljujućim osećajem.

Manje je važno koji je tačno strah, mada je korisno razumeti uzrok i koren, ali je mnogo važnije razumeti svoje strategije bavljenja strahom. 

KAKO SE BAVIMO STRAHOM?

Strah je kulturološki često ismevan. Kada su deca mala, dešava se da roditelji umanjuju dečije strahove (iz svoje perspektive) i na neki način nipodaštavaju to kako se ona osećaju. Nepriznavanje straha može da dovede do osećaja da nešto nije okej sa nama ako se plašimo, do potiskivanja straha ili razvoja ideje da treba da idemo protiv svog straha.

Suština je da sva ljudska bića osećaju strah i da neprihvatanje i potiskivanje straha ima svoje posledice.

Važno je da razvijamo sposobnost da se ‘nosimo’ sa strahom. 

Kada kažem nosimo, to znači:

  • primećivanje da strah postoji i imenovanje: Da, tu si.
  • prihvatanje da je to prirodan osećaj i bivstovanje (sedenje) sa strahom,
  • propuštanje nelagode straha kroz telo (varenje straha),
  • otvaranje prostora u telu da umesto straha osetimo mir, sklad, radost, uzbuđenje… šta god da se javi.

Ako ne damo sebi priliku da osetimo strah, blokiramo i druge (prijatne) emocije, koje su iza njega. 

ZDRAVE STRATEGIJE BAVLJENJA STRAHOM

Prihvatanje i propuštanje straha nije prijatan proces. Strah se može javiti kao prevrtanje ili nelagoda u stomaku, grčenje sa kojim ne znamo šta da radimo. 

Nenaučeni da osećaj straha svojim prisustvom možemo da transformišemo, često posežemo za hranom, alkoholom, bindživanjem serija, šopingom, društvenim mrežama i drugim ne tako zdravim navikama. 

Zdravije navike su odvajanje vremena za sebe u miru, sigurnom i nežnom okruženju. Meni najviše pomaže da samo zagrlim sebe i budem 10-ak minuta sa sobom. Može biti od pomoći da odslušamo vođenu meditaciju, ili sednemo zatvorenih očiju i fokusiramo se na dah, prošetamo ili provedemo vreme u prirodi, opustimo se u toploj kupki, naslikamo svoj strah, isplešemo svoj strah…

Važno je da pronađemo svoj mehanizam bivanja sa strahom i prevazilaženja straha, na konstruktivan način, koji će nam služiti i u budućnosti.

Promena posla može da nam posluži kao prilika da upoznamo sebe, razvijemo se kao ličnost, usvojimo ponašanja koja će nam višestruko poboljšati kvalitet života.

ŠTA AKO NE ZNAMO KAKO DA PREVAZIĐEMO STRAH?

Nekada je preteško nositi se sa strahom, koji može da preplavljuje. To može biti znak da je vreme za individualni rad sa psihoterapeutom ili koučem. 

Uloga kouča ili psihoterapeuta je da kroz poverljiv razgovor i odnos koji gradi sa klijentom, pomogne u razvoju veština koje su važan deo promene ili ciljeva koje osoba želi da ostvari. 

Ukoliko je promena posla i bavljenje strahom jedna od tema sa kojom se suočavate, biće mi drago da budem deo razvojnog puta i budem partner u savladavanju ovog izazova.

Svako zaslužuje da radi posao koji voli i u kojem uživa. Strah ne treba da bude razlog da živimo ispod svojih potencijala. On je samo jedan od signala da treba da se pozabavimo nekim delom svoje ličnosti i može nas puno naučiti. Tu sam da prevaziđemo strah zajedno. 

2