dijanakocicPrilazi mi iznenada sa sjajem u očima: Gledala sam ti slike iz Berlina! Svaka čast da si otputovala sa mamom tako. Razgovor se završava sa mojim: Žao mi je da čujem da ti je mama preminula. Ostala su sigurno lepa sećanja. Tišina.
Šamar realnosti. Da, nekada ću i ja ovako nešto izgovoriti. Ali danas to nije tema. Želim da pričam o zahvalnosti. Za život koji mi je podarila. Za svaki izdvojeni dinar koji je uložila u moje skupe krpice. Za svako: Možeš. iako joj nije bilo pravo da izlazim još jedno veče, ali kako đaku sa svim peticama da kaže ne. Zahvalna sam joj i za dane kada sam uplakana sedela na podu jer propuštam osamnaesti rođendan nekog nebitnog lika. Učila me je da nije potrebno sa svakim da budem dobra. I da više vremena posvećujem ljudima do kojih mi je stalo. Hvala joj i što mi je dozvolila da je povedem na putovanje u Berlin. I što je pristala da tog vikenda ne bude mama, već drugarica.
24 sata vožnje autobusom do Berlina je prošla lakše nego što sam mislila. Malo je ona kod mene u krilu dremala, malo ja kod nje. Zajedno smo se žalile na bespotrebno duge pauze na svakoj pumpi i smejale što nemamo sitne evre, pa moramo na foru do WC-a. Stižemo popodne, ali se brzinom svetlosti spremamo i izlećemo napolje da prošetamo gradom. Poslednji put je bila u Nemačkoj kada sam imala godinu dana. Sva putovanja od tada su se svela na godišnji odmor za more, banje i planine po Srbiji. Raduje me što mogu da joj budem vodič kroz grad koji sam već posetila. Raduje me i što obilazak posvećujem nama umesto jurnjavi za glavnim znamenitostima.
Prva stanica Rajhstag, Brandenburška kapija, Holokaust Memorial – spomenik Jevrejima. Vetar duva sumanuto, kosa leti svuda, a mi ruku pod ruku ne odustajemo iako nas telo izdaje od predugog puta. Sklanjamo se od hladnoće u šoping centar Mall of Berlin gde koristim priliku da kupimo krpice i poklone – ona za ćerke, ja za sestre. Dosta je bilo za prvi dan.
Jutro sam zamišljala drugačije. Krećemo u šetnju i istraživanje, ali jezik se sapliće i pokušava nešto da kaže. Duša se otvorila i ono što je čekalo pravi trenutak, moralo je da izađe. Slušam, upijam, pokušavam da razumem i podržavam. Varenje traje danima. Želela sam da budem drugarica, to sam i dobila. Poklon je imati ovakav odnos i dobiti priliku da svom roditelju budeš prijatelj i ruka koja podiže glavu gore. Ponosna sam na sebe, na nju, na nas. Nije uvek bilo tako. Pre samo par meseci bi me tuđe emocije uplele u mrežu i prihvatila bih tuđu tugu, strah, bes kao svoju. Sada sam naučila da slušam, pitam i vodim razgovor u smeru ljubavi, a ne straha od preplavljivanja osećanja.
Ostatak dana provodimo po parkovima. Nisam ni znala da ih toliko ima.
Šarlotenburg je najveća palata u Berlinu, sagrađena kao letnjikovac za kraljicu Šarlotu. Celo imanje tek počinje da se zeleni, ali ostavlja utisak velelepnosti i prostranstva. Jezerce na dnu čuva labudove i okuplja ljude na klupicama. Iako je ulaz u baštu slobodan, nema puno ljudi. Uživamo u prirodi i zracima zubatog sunca.
Viktoriapark u Kreuzbergu poznat je po jedinstvenom vodopadu koji se pruža sa vrha brda. Pre penjanja prikupljamo snagu u bašti Golgeta uz pivo i kobasice. Cene su pristupačne, malo skuplje nego u Beogradu – 8.5eur za obrok, 3eur za pivo, 2.5eur za kapućino.
Zrači nekom posebnom energijom – ljudi leškare na travi, pijucka se pivo bosih nogu ispod spomenika kralju Fridriku Vilijemu uz smirujuću muziku uličnih svirača. Arhitekta koji je osmislio park je inicijalno zamislio vodene kaskade, ali je gradski parlament tražio da se promeni projekat u nešto prirodnije. Skulptor i arhitekta onda kreću u putovanje po svetu da bi istraživali i pronašli najbolje rešenje. 1893. godine je po prvi put vodopad probno pušten i danas 13.000 litara vode se u minuti spušta sa visine od 24 metara do jezera u dnu.
Odavde se nastavlja deo Berlina sa najvećom gustinom naseljenosti i najmladjim ljudima – prava hipi četvrt po imenu Kreuzberg. Krase ga ušuškani mali restorančići i barovi gde ljudi uživaju u kuhinji i pićima iz celog sveta. Hala-pijaca (Markethalle Neun) sa veggie burgerima, pršutom i sirom ispred koje se sedi i degustira bio je savršen način da završimo dan. Pod nogama su ostali kilometri šetanja, pa metro linija vozi pravac u skromnu sobicu hotela.
Botanička bašta nas je iznenadila krcatim sajmom cveća i bakama i dekama koji se druže uz vino i galete. Stakleni plastenici su bogati biljkama iz celog sveta i šetnjom se dobija dojam različitosti između kontinenata. Na momente me je hvatala panika od zagušljivosti i manjka vazduha pa smo menjale prostorije brže tako da nam bude prijatno za disanje. Staklenik sa raznobojnim cvećem je najduže okupirao našu pažnju koja je letela od žbuna do žbuna nošena opojnim mirisima. Prolaskom ispod vodopada sa ogromnim zlatnim ribicama završavamo obilazak.
Izletište na obali reke Spri (Treptower park) ne liči na naša šetališta uz reku. Ovde zaboraviš da si u gradu od preko 3,4 miliona stanovnika. Guste zelene krošnje, pokošeni travnjaci i talasi prekidaju misli o hektičnosti gradske gužve. Proleti tu i tamo neki frizbi, projuri bajs, odleti lopta. Toliko ležernosti i opuštenosti nisam nigde videla. Nema ušminkanih kafića ni ljudi, već vlada treša-punđa-pivo-trava stil.
Ostrvo mladih (Insel der Jugend) je posebno idilično mesto za piknik do kojeg se dolazi impresivnim mostom. Može se birati između brčkanja nogu u vodi i gledanja kako prolaze pedaline. Peščana obala, ležaljke i lagana muzika iz obližnjeg kafića osvajaju srca i želim se vratiti u šarmantni Treptower park. Ovde se dešavaju različita kulturna i umetnička dešavanja, kao što je muzika nedeljom uživo.
Prvi put sam na ovom putovanju koristila aplikaciju Maps.me gde sam sačuvala sva mesta za koja sam dobila preporuke. Kako je Berlin površinski ogroman grad – 2,5 puta veći od Beograda, metroom se od jedne do druge četvrti vozi minimum pola sata. Bilo mi je važno da budem dovoljno fleksibilna i prilagođavam isplanirano za dan novonastalim željama. Aplikacija mi je koristila jer sam u toku šetnje mogla lako da vidim šta je čemu blizu i tako kreiram rutu da najmanje bude praznog hoda.
Celo putovanje je organizovala KBC net kompanija u sklopu konferencije na koju su išli njihovi zaposleni. Topla atmosfera i pozitivna energija nas je dočekala i ispratila posle 4 dana na stanici ispred Arene. Hvala Tihomiru na druženju i prilici da osetimo kako je biti deo deo njihovog tima 🙂
7
[…] Ulična hrana. Svaka država ima neku svoju uličnu hranu koju treba probati. Od kobasica u Berlinu, preko kremšnita na Bledu, do pomfrita sa jajima u Tanzaniji. Iskoristite priliku da osetite duh […]