Ovaj tekst je nastao jednim vrlo neobičnim procesom pisanja svega što mi je na pameti u trenutku. Tek kada sam ga pročitala, shvatila sam koliko mi je značajne uvide dao. Nadam se da će i tebi otvoriti neka polja i nove perspektive.

Kako definišem rad?

Ranije bih rad merila brojem radnih sati koje sam provela uposlena. Uglavnom bih to vezivala za sedenje ispred kompjutera, slanje mailova, pravljenje prezentacija, planova, odlaske na sastanke. Merila bih i količinom odštikliranih aktivnosti sa beskrajne to-do liste.

Onda sam počela da radim samostalno, frilens i preuzela sličan obrazac. Nije bilo više toliko mailova, programa i to do lista, osim onih koje bi sama sastavila. Ako ne bih provela u sedećem položaju ispred kompjutera 8h – imala sam osećaj da nisam dovoljno radila.

Vreme je da se to menja. Došlo je vreme da redefinišem šta znači dovoljno za mene.

Dovoljno je onoliko koliko mi pruža osećaj poleta, radosti i mira. Dovoljno je onoliko mi prija svakog dana. Taman je onoliko koliko mi ostavlja energiju za trening, viđanje sa prijateljima, uživanje u kuvanju ručka, gledanju u izlazak i zalazak sunca. Dovoljno je onoliko koliko mi čuva zdravlje – i psihičko i fizičko. Dovoljno je onoliko koliko osećam.

Ne moram da dajem sebe 100%. Ako dam 100%, ne ostaje mi za mene. I meni drage ljude.

Što bi rekli: Easier said than done. Ili ti: Lakše je reći nego sprovesti u delo.

Ja nemam sve odgovore. Niti mislim da moji odgovori mogu da važe za sve.

Ali mislim da svako može da nađe svoje odgovore. Svoje dovoljno. Svoje taman. Svoje izobilje. Svako ko traga za njima.

ŠTA JE RAD STVARNO?

Kada se na Wikipediji potraži definicija rada dobijamo:

Ljudski rad je izuzetno važna sposobnost ljudi, to je svrsishodna i svesno organizovana delatnost ljudi, radi postizanja nekog korisnog efekta, kojim se može zadovoljiti određena vrsta pojedinačnih ili kolektivnih potreba.

Ako kažemo da je sposobnost, to znači da je svi imamo i/ili možemo da je razvijemo. Sa druge strane, ako je svrsishodna i svesno organizovana, reklo bi se da angažujemo svoje telo, um u smeru nekog efekta kojim se zadovoljava i pojedinačna i/ili kolektivna potreba.

Što bi značilo da je ljudski rad zapravo sve što uradimo u toku dana. I pranje zuba, i širenje veša, i odlazak na trening, jer zadovoljavamo individualne potrebe na taj način. Možda i potrebe društva, da svako živi najkvalitetnije i najzdravije što može.

RAD KROZ ISTORIJU

U prvim paleolitskim zajednicama, rad je bio isto što i svakodnevni život – skupljanje plodova i lov ali stvar slobodnog izbora. U antičkoj Grčkoj i Rimu, rad je bio nametnuta aktivnost robovima i slugama, koja se smatrala prljavom i nedostojanstvenom. U hrišćanstvu je rad komuniciran kao dar Boga.

Rad je sve što uradimo/stvorimo u toku dana.

Danas je rad izvor društvenog statusa i ponosa. Mnogi ljudi se toliko involvirani u rad da im predstavlja najveći deo identiteta. Više rad nije nešto što obezbeđuje samo hranu na stolu, već rad daje svrhu našem životu i podiže samopouzdanje.

E sad, svrsishodan rad je jedno – i on se može ostvariti kroz mnogo aspekata naših života. I ne moraju svi biti plaćeni. Ali to ne znači da ne radimo. I još manje da ako nešto što nije plaćeno je manje vredno. Tako da se možemo naraditi razgovarajući sa svojim detetom o školi, možemo se raditi i tako što zalijemo nabujalu baštu.

Kada obratimo pažnju na sve stvari koje uradimo na dnevnom nivou, možemo se osećati ponosno, svrsishodno i možda postepeno i sticati samopouzdanje – kada vidimo svoje rezultate.

U kulturi koja je fokusirana na produktivnost i efikasnost na poslu, imam utisak da se zapostavi vrednovanje rada koji nema za cilj ostvarivanje poslovnog rezultata ili sticanje novca. Na rad koji predstavlja puko zadovoljstvo, ispunjavanje ličnih potreba, uživanje u stvaranju.

Jer kada se vratimo na definiciju, ako je koristan efekat za mene – ispiti svež, zdrav smuti, kojim se zadovoljava moja potreba da imam dovoljno energije za jogu na terasi, slobodno mogu reći da sam radila i u trenucima seckanja banane i jagoda.

Za mene je danas rad istraživanje tema koje me inspirišu, organizacija i deljenje znanja, iskustva i učenja, uvida i koji su me promenili i pokrenuli, okupljanje zajednice ljudi koja deli i neguje vrednosti u koju i ja verujem.

Za mene je rad i odlazak na redovan pregled kod ginekologa, odlazak u šetnju da razbistrim mozak, za mene je rad i razgovor sa Marijom o školi u prirodi i razmena životnih iskustava. Rad je i maštanje, vizuelizacija koja mi pomaže da budem u kontaktu sa svojim željama i snovima. Rad je i odlazak kod psihoterapeuta koji mi pomaže da razumem sebe i svoja osećanja. Rad je i pisanje njuzletera koji mi pomaže da organizujem znanja i iskustva koja sam skupila u prethodnoj nedelji.

Suprotno radu nije odmor, već stajanje u mestu.

Kakvi su vaši pogledi na rad?

2