Šta mogu da uradim povodom klimatskih promena? – bila je jedna od prvih misli nakon strašnih prizora preminulih koala u Australiji. Od septembra 2019. godine, 480.000.000 ptica, reptila i sisara je uginulo u požarima a samo 500.000 u prethodnih nedelju dana. Ova jeziva statistika me je podstakla da krenem dublje da istražujem ovu temu i osećam odgovornost da saznanja podelim sa vama.
U vreme kada nam je internet i društvene na dohvat ruke, smatram da je neodgovorno da budemo neinformisani i nezainteresovani za svet oko nas. Ipak imamo jednu planetu za život koju će naslediti naša deca. Nadam se da će vam ova lista pomoći da proširite vidike.
Podelite je sa prijateljima, porodicom i budite aktivator pozitivnih promena.
1. EDUKUJMO se. Nikada nije bilo važnije da budemo informisani i svesni posledica svojih postupaka. Uzroka požara, topljenja lednika, nestanka snega i sankanja. Postoji toliko načina da saznamo više – od filmova (Cowspiracy i What the Health su dva filma za koje sam dobila preporuke da pogledam), preko online tekstova (npr. BBC-jev predlog 10 načina da delujemo na klimatske promene), do razgovora sa ljudima koji su u ekologiji godinama poput Green Festivala i Beogradske otvorene škole (pogledaj: EKŽurnal za Decembar 2019.)
2. PRIČAJMO o klimatskim promenama. Dosta ljudi nema nikakvih saznanja i informacija, prosto nismo učeni o tome i možemo se za početak pokrenuti razgovore, deliti znanja i ono što radimo povodom zdravijeg života.
3. DELIMO PREVOZ, idemo pešaka ili biciklom kada je god to moguće. Smanjimo broj letova. Glavni razlog klimatskih promena je sagorevanje goriva (nafta, ugalj i prirodni gas). Da bi došlo do promena, moramo smanjiti emisiju CO2 za 45% u ovoj dekadi.
4. Jedimo MANJE MESA. Mesna industrija je izvor 13-18% globalnog zagrevanja kao posledica metana i ugljen dioksida koje životinje proizvode. Kada bi stoka bila nacija, bila bi treća na svetu po količini emitovanih štetnih gasova – nakon Kine i Amerike.
5. KONZUMIRAJMO MANJE SVEGA. 3% emisije CO2 dolazi iz modne industrije. Previše garderobe, gedžeta, čaša, činija, novih novogodišnjih ukrasa. Zamenimo čaše sa kafom za poneti termosima. Izbacimo slamčice iz upotrebe. Izbacimo plastične kese i papire za pakovanje iz upotrebe.
6. Kupujmo organsku i LOKALNO PROIZVEDENU HRANU, još bolje uzgajati svoje voće i povrće.
7. KUPUJMO samo ONOLIKO KOLIKO TREBA i smanjimo bacanje hrane na minimum.
8. Smanjimo SMEĆE koje proizvodimo. Zapitajte se pre kupovine da li vam to zaista treba i znajte da sve to što kupimo ode na neku deponiju gde ostaje narednim generacijama. Obratite pažnju koliko kao osoba/domaćinstvo smeća proizvedete svakog dana. Zamislite gde to ode. Obratite pažnju samo na količinu plastičnih boca od šampona, kupki, omekšivača. Uprostite svoj život i koristite sapun za pranje kose i izbacite preparate koji su izmišljeni samo zarad veće potrošnje poput balzama za kosu, omekšivača, kremica za sve moguće delove tela od peta do laktova, noktiju, dnevne, noćne, za celulit i šta sve ne.
9. Delimo više to što KUPIMO. Knjige, stvari, lekove. Ja se ne sećam da sam potrošila celu kutiju lekova koju sam uzela – svaki put potrošim jedan i ostatak bacim. To mi je baš žalosno.
10. UDRUŽIMO se. Reciklirajmo zajedno – plastične flaše odnesimo: zivimozajedno.rs, stare ormare i belu tehniku možemo donirati: www.retocentar.com. Provodimo vreme u prirodi, jedni sa drugima umesto u shopping centrima. Nagradimo svojim postupcima i pažnjom organizacije/državnike koje se bave ovom temom.