JEDAN DAN U ISTANBULU

Ako presedate u Istanbulu i imate vremena između dva leta, ova tura bi mogla da zadovolji znatiželji i zagolica maštu za duži boravak u gradu koji spaja istok i zapad.

Za istraživanje Istanbula imala sam svega 4h. To je bilo dovoljno za kaficu sa pogledom na Galat kulu, šetnju kroz Grand Bazaar, obilazak Aja Sofije, Plave džamije i egipatskog obeliska.

Da bi se obišlo sve gore navedeno, potrebna je navigacija i dobro planiranje. U nastavku je isečak sa Google mapa kuda smo otprilike mi prošetali – kao ideja kako obići sve ovo za kratko vreme.

Od hotela Grand Tarabya idemo taksijem do metro stanice Hacıosman, a zatim do trga Taksim metroom za 20-ak minuta. Jednokratna karta za metro je 5 lira, što je oko 80 centi.

GLAVNE ZNAMENITOSTI U ISTANBULU

Trg Taksim je poznat kao mesto gde su se dešavali svi prostesti u Turskoj i gde se nalazi spomenik koji slavi Tursku kao republiku. Odavde se spušta šetačka zona Istiklal Caddesi, sa šarmantnim tramvajskim šinama po sredini i velikim brojem prodavnica garderobe koje u 9h nisu još uvek bile otvorene.

U jednoj od poprečnih ulica na putu do Galata kule, naišla sam na šarene kišobrane koji su kao i uvek bili mamac za slikanje.

View this post on Instagram

A post shared by Dijana Kocic (@dijana.kocic)

Galata kula je smeštena u delu grada koji se danas zove Karakoy i pripada jednom od najstarijih delova Istanbula. Već po sletanju na novi istanbulski aerodrom, videla sam sliku kule i poželela da je vidim uživo. Nalazi se na trgu oivičenom kafićima gde koristimo priliku za tursku kaficu. Istina je da je bila prekisela i da mi se nije dopala, ali tako je slatko poslužena sa ratlukom da sam se potrudila da je popijem do kraja. Šta ću kad volim da doživim taj lokalni momenat, po cenu gorčine u ustima.

U blizini Galata kule, nalazi se i Galata most koji povezuje četvrti Karakoy i Eminonu. Prelaz mosta su mi obeležile desetine galebova koji su se u luci skupljali oko ribe. Pecaroši sa svojim dugačkim udicama stoje duž celog mosta i zanimljivo je videti ih kako pecaju u centru grada.

Ispod Galata mosta nalazi se nivo sa restoranima i kafićima, ali intenzivan miris ribe mi je ubio ideju da provedem tu neko vreme.

EMINONU

Eminonu je srce starog Konstantinopolja u kojem se nalaze najznačajnije znamenitosti – Topkapi palata, Plava džamija i Aja Sofija. Za Aja Sofiju je red bio beskonačan, a u Plavu džamiju je moglo da se udje tek posle 14.30h tako da smo ove UNESCO-om zaštićene znamenitosti videli samo spolja.

Da bi se ušlo u grobnicu Sultan Ahmeta, žene moraju pokriti kosu. Marame i dugačke suknje se daju na ulazu, a obuća se izuva i stavlja u kese. Unutrašnjost je oslikana predivnim ornamentima sa simbolima prirode. U islamu se smatra da ljudi i životinje ne treba da se prikazuju u religioznim ustanovama.

Nivo detalja na plafonima i savršeno složene pločice ostavljaju bez daha.

Preko puta Plave džamije ranije se nalazio hipodrom i to 3,5m niže nego što je danas nivo zemlje. U nizu su poređani Nemačka fontana, Teodosijev obelisk i kameni obelisk. Teodosijev obelisk je jedan komad crvenog granita koji je podigao egipatski faraon Tutmes 1400. godine p.n.e. i koji je donet da ukrasi carigradski hipodrom krajem 4. veka nove ere. Izgleda nestvarno kako su ljudi pre toliko godina uspevali da donesu 29m visoke i 380 tona teške statue.

Reč kojim bih opisala Grand Bazaar – šljaštavo. Izlozi sijaju od zlatnih ogrlica, prstenja, pa čak i cucli. Reklame za tepihe, lampe, baklave trepere tako da pogled leti sa jedne na drugu stranu.

Da sam imala 5h verovatno bih ih tamo provela, lutajući uličicama i kupujući različite đakonije. Ovako sam samo šetala, gledala i upijala tako da znam šta sledeći put da tražim kada dodjem.

Na Grand Bazaru ima preko 4,000 radnjica izmedju kojih mi je najbizarnija za nas, a vrlo očigledna za Tursku – bila prodavnica vagi za zlato.  

Ovo mesto je 2014. godine bila najposećenija turistička atrakcija na svetu, međutim kada smo mi bili nije bila prevelika gužva.

61 uličica je isprepletano, tako da sam se u prvom ‘šoping molu’ na svetu osećala kao u lavirintu.

LJUDI U TURSKOJ

Uz želju da jednog dana imam sajt sa slikama dece iz svih zemalja sveta, pitam dve devojčice da li je OK da ih fotografišem. Dok sam im pokazivala kako su ispale, oko mene se pojavilo celo odeljenje turskih mališana koji su želeli da mi se predstave i podele sa mnom koliko godina imaju. Oduševljena krećem sa njima da razgovaram, upijajući tu dečiju radost i bezbrižnu opuštenost.

Zamolila sam ih da imamo zajedničku fotografiju – čini mi se da im se dopala ideja.

Za razliku od moje prethodne posete Turskoj, u Alanji, kada su me zamarali Turci koji prilaze i nude svoje proizvode i usluge – u Istanbulu su bili odmereni i nakon ‘Ne, hvala’ lepo su otpozdravljali i odlazili. Ovakav pristup mi je baš prijao i ostavili su mi puno civilizovaniji utisak nego što sam imala kada sam dolazila. U toku celog boravka bili su veseli, nasmejani i uslužni, čineći boravak prijatnim a sebe kao domaćine sjajnim.

U odnosu na Beč, gde se nisam usudila na fotografišem ljude jer su previše zauzeti i ozbiljni – ovde su svi bili otvoreni i raspoloženi. Tako je nastala i galerija fotografija ljudi Turske koju delim sa vama.

• 

• 

• 

• 

• 

• 

UKUSI TURSKE

Tražeći nešto da stavimo u usta, kupujemo prvi kebab na koji smo naišli – odmah ispred Grand Bazaara. Pileći sa umakom od jagnjetine, ovčetine – ne znam ni sama koje životinje. U trenutku ne znam šta jedem, ni da li mi se sviđa ali nastavljam. Cena sitnica – ni 3 evra po komadu. Stičem utisak da je za naše standarde Istanbul jako povoljan grad.

Od suvenira ovog puta sam ponela 4 baklave sa pistaćima i lešnicima, kupljenih u Koska prodavnici slatkiša staroj 113 godina. Za poslednjih 55 lira dobijamo nešto više od pola kilograma uz par dodatnih komada gratisa – kako Turci vole da počaste. Toliko su bile slasne i ukusne, da šećer neko vreme neću unositi. Vredelo je!

Nadam se da će vam slike i priča poslužiti kao inspiracija da isplanirate posetu Istanbulu uskoro. Javite utiske u komentarima! 🙂