Kvadove sam vozila do sada 5 puta – po snegu, blatu, na obrocima Kopaonika, Zlatibora, u okolini kanjona Tare. Svakog puta vožnja je bila drugačija. Vožnju kvadova čini moćnom neravan teren kojem je podvrgnut ATV quad, a sa njim i vozač i suvozač, brzina kojom se krećeš po rupama, kamenolomu ili šumi (neki kvadovi mogu da razviju i do 100 km/h), upoznavanje prirodnih lepota i dolazak na lokaciju kojoj je teže pristupili drugim prevoznim sredstvima.

Sam doživljaj je nešto između straha da se ne prevrneš, kada prelaziš preko strmih, kamenitih predela i uzbuđenja jer svaka prevaziđena prepreka na putu znači uspeh i korak bliže cilju. Dosadašnje iskustvo vožnje kvadova me je naučilo sledećim lekcijama:

Uvek je pravo vreme.

Svako godišnje doba ima svoje čari. U toku zime, lepota je u skretanju sa utabanih puteva, zvuku motora dok kvad neumorno krči put po blistavom, netaknutom snegu i naletu adrenalina kada se nasukaš na breg, pa ne možeš ni napred ni nazad. U toku leta, čar je u toplom vazduhu koji struji, šarenilu boja dok prolaziš šumom, prelaziš potočić, dostižući planinske vrhove sa kojih se pruža veličanstveni pogled na netaknuti krajolik. Najbolja stvar kod kvadova je to što su to vozila za sve tipove terena, mogu podneti i najizazovnije vremenske uslove i svako sa vozačkom dozvolom može da se oproba.

Učili su me: Počni pre nego što si spremna.

Pored vozača, u vožnji je jednako važan suvozač.

Kao i u životu, kada biramo prijatelje tako da nas vezuju ista interesovanja, želje, ambicije, tako je i za vožnju kvadova važno da izaberemo pravog suvozača. On je taj koji može da podržava avanturu, da divlja pomerajući vozača iz sedišta, ali i da usporava vožnju ako se plaši. Kada biram suvozača, važno mi je da imamo sličan stav po pitanju vožnje kakvu želimo. Volim kada su to osobe koje uživaju u vožnji, opuštene su i spremne da idemo do granica. Jako mi je važno i da imam poverenja u vozača ako sam ja suvozač, kako nepažljiva vožnja može da ostavi posledice ili nas van kvada.

Ono što ostaje posle svake vožnje je stvaranje zajedničke uspomene. Avanture su nešto što se dugo pamti i izbor sa kim ćemo probati nešto novo nam bude sastavni deo tog doživljaja.

Tim čine vozač i suvozač.

Suvozač je važan jer daje novu perspektivu, širi vidike svojim stavom prema vožnji. Bilo da se plaši ili je adrenalinski zavisnik, on je taj koji će delom diktirati tempo vožnje. Zato će kao posledica izbora suvozača, svaka vožnja biti posebna. Deljenje utisaka sa zajedničkog doživljaja može biti dobra prilika da upoznamo osobu na drugi način. Kako reaguje pod stresom, da li se plaši nepredviđenih situacija, koliko paniči, da li voli da ima kontrolu nad okolnostima….

Najlepši pogled dolazi posle najizazovnijeg uspona.

Baš kao i u životu, gde postoje usponi, padovi, lepi dani i oni izazovniji kada nam nije ni do čega, važno je biti istrajan i dosledan jer se trud isplati ispunjenjem sna. Kod kvadova je takođe slična stvar, prolazi se kroz kamenjar, prašinu, rupe, pa travu, blato i sve to može da prouzrokoje bol u leđima, upalu mišića od držanja ručki volana svom snagom, ali kada dođeš do vrha, tu te čeka pogled koji objašnjava zašto si morao da se pomučiš da bi ovde došao.

Pogled sa Dubrovačkog puta na kanjon Tare

Najveća lepota se krije van utabanih staza.

Baš kao što je Crvenkapa skretanjem sa staze, pronašla radost u branju cveća iako joj je rečeno da to ne radi, tako se i u vožnji kvadova zabava i dečija radost krije kada se skrene sa puta i kreira neka nova ruta. U ovoj avanturi najbolje je ipak da vodilja bude iskusan vodič koji ima više iskustva u upravljanju vozilom i pod novim okolnostima. Lepota može biti prelazak preko potoka na drugu stranu puta, gde se nalazi polje maslačaka ili spust kroz šumu delom kojim se pešaka ne bi usudio/la, ali osećaj pomeranja sopstvenih granica je na kraju najveća lepota svakog izazova koji prevaziđemo.

Nekad je lepo skrenuti sa puta.

Gde probati vožnju kvadova?

Za početnike RAFTING CENTAR DRINA-TARA. Vožnji prethodi obuka, uz upoznavanje sa komandama, postavljanje pitanja za sve nejasnoće, praćeno sa probnom vožnjom po parkingu. Imala sam priliku da vidim kako i neiskusni vozači lako savladaju osnovne stvari. Ide se sa vodičem koji poznaje staze i prilagođava rutu sposobnostima i željama vozača. Ide se utabanim stazama, Dubrovačkim putem do proplanka na kojem se vidi planina Tara, manastir Zagrađe i kanjon Tare. Prava razglednica!

Srednji nivo – ZLATIBOR. Prolazak kroz šumu i sneg je bio uzbudljiva avantura. Dok sam vozila po dubokom snegu, skrenula sam sa staze isprobavajući kako će kvad da ide tuda i zaglavila se na uzbrdici strme padine. Vodič je išao ispred i videvši da nas nema, vratio se da nas potraži. Spašavanje situacije je bilo lako, uz pomoć kuke za vuču vratili smo vozilo na stazu za tili čas. Meni su ovakva iskustva uglavnom najdraža – jer im se iznova smejem. 🙂

Napredni nivo – KOPAONIK. Jedna od najuzbudljivijih i najizazovnijih vožnji je bila upravo na obroncima Kopa. Toliko sam čvrsto morala da držim da se držim za volan da sam mislila da ću dobiti upalu mišića. Nije mi na pamet palo da se glupiram kao što inače znam jer je teren bio toliko neravan da sam se sve vreme plašila da ne sletim sa kvada. Dobro je da sam imala iskusnog partnera za vožnju pa sam ovde više uživala kao suvozač.

Ako te je oduvek zanimalo da se oprobaš u off road vožnji, ovo leto može biti prilika za jednu novu avanturu. Nadam se da sam ti približila svoje iskustvo i volela bih da čujem tvoje utiske sa prve vožnje u komentarima 🙂

26