Marija Glišić je diplomirani inženjer organizacionih nauka, projektni menadžer u banci, zaljubljenik u vina i putovanja. Svoje strahove prevazilazi iz godine u godinu i sa liste želja hrabro skida one aktivnosti koje realizuje. Pre 3 godine oslobodila se straha od visine skokom sa bandžija na Masleničkom mostu, a ove godine je rešila da prevaziđe strah od buba i provede noć u šatoru. Pored toga, ona je moj verni prijatelj i saputnik u ludim avanturama po Evropi, a uskoro i u Aziji.

Kako sam se i sama iznenadila njenim odgovorom da želi da kampuje, pitala sam je da podeli svoje iskustvo donošenja odluke, prevazilaženja straha od buba i prve noći u šatoru.

Marija: Kampovanje mi je bilo na listi želja i znala sam da tu želju moram da ispunim!
TI SE PLAŠIŠ BUBA?

Moj najveći strah zaista jesu bube. I ne daj Bože, ako mi uleti buba u sobu, to su traume i košmari narednih pet dana 🙂 Naravno nikada ih sama ne izbacujem, već pozovem brata, a ako sam sama kod kuće, u stanju sam da zatvorim vrata „okupirane sobe“ i spavam u drugoj sa zatvorenim prozorima na +40!

KAKO SI ODLUČILA DA KRENEŠ NA KAMPOVANJE, ŠTA JE BIO MOMENT ODLUKE?

Tako jednog dana, Dijana pošalje na grupu event sa Facebook-a „Noćni uspon na planinu Devica sa Društvom putnika Srbije“. Naravno, pročitam detaljno opis, prostudiram i izanaliziram sve, kako mi horoskopski znak device nalaže, i odlučim se da pristanem iz dva razloga – dočekaću izlazak Sunca na vrhu planine i ispuniću sebi želju – kampovaću i to dva dana.

Kampovanje mi je bilo na bucket listi i znala sam da ću morati sebi tu želju da ispunim.

ŠTA JE BILO NAJTEŽE?

Ono što mi je bilo najteže jeste da se pomirim da su bubice naši mali prijatelji koji nam ne mogu ništa. (osim da nas dobro izgrickaju pa da vas svrbe noge, ruke…međutim preživi se. Pričam iz ličnog iskustva)

Na kampovanje sam krenula sa jakom voljom i željom, već u Beogradu sam se pripremila na malo „teže“  i drugačije uslove odmora, pa sam se trudila da ne razmišljam na taj način – da je nešto teško, loše, da mi ne prija ili da se kajem što sam pošla. Naravno, deblji dušek, mekani jastuk, tuš kabina ili kada i veliko ogledalo su nešto čega sam se odrekla na samom početku.

Pored bitke u glavi, najteži deo putovanja je bilo pronalaženje kampa! Društvo putnika Srbije funkcioniše tako što pronađe planinu na mapi koju bi bilo lepo osvojiti, prostudira okolinu, zakaže datum i onda na taj isti dan traži preciznu lokaciju kampa.  Obzirom da smo krenule kasno po podne iz Beograda, do planine Devica smo stigle u večernjim satima. Kamp smo tražile po mraku, vozili se po šumi, po putu koji ne postoji u stvarnosti već samo u našim mislima. Trenutak kada smo pogodile kamen i kada sam mislila da smo ostale bez pola prednjeg dela auta, bio je definitivno bio najizazovniji momenat. Na svu sreću posle SAMO dva sata pronašle smo domet (da bismo pozvale organizatore) a ubrzo i kamp.

Pogled na vrh Devica
ŠTA TI SE DOPALO?

Definitivno mi se naaaajviše dopalo to što sam prvo veče spavala čitavih 8 sati bez prekida! To mi se ni u Beogradu ne dešava.

Buđenje ujutru u šatoru, taj osećaj da ustajete iz kreveta (vreće za spavanje) i odmah ste u prirodi! Nama je kamp bio u šumi, između borova, pa je cvrkut ptičica i miris borovine doprineo još savršenijem užitku. Definitivno nešto drugačije, nestandardno i zabavno.

Budjenje u prirodi
DA LI BI PONOVILA ISKUSTVO I POD KOJIM OKOLNOSTIMA?

Ponovila bih i ponoviću svakako. Jedini uslov je da ne bude zimsko i hladno vreme, sve ostalo mi je u redu.

KAKO SI SE PRIPREMILA? OPREMA?

Moj plan je bio da ponesem svoj standardni roze kofer, jer mi je najlakše da se popakujem… Ima dovoljno mesta, ništa se ne bi pogužvalo. Ali mi je onda palo na pamet da je šator možda manji, pa ne bih imala mesta da ga lepo otvorim. Tako da sam se ipak odlučila samo za ranac.

Vreću za spavanje sam dobila od kuma – vojnička vreća za spavanje iz njegove mladosti. Šator nismo imale, pa smo ga pozajmile od druga, kao i podloge za vreću (iskrena da budem, nisam znala ni da postoje podloge, ali jako, jaaaako korisna stvar jer vas štiti od hladne zemlje i pruža udobnost).

A HRANA?

Ponele smo domaći pršut, domaće vino, tonus hleb, orašaste plodove, konzerve kukuruza i tunjevine, proteinske pločice, dosta flaša vode, kafu. U principu sve ono što volimo, a nije kvarljive prirode. Na ovom kampovanju imali smo i kuvara u ekipi, koji je spremao gulaš i pasulj u kotliću. Svako je poneo po neki sastojak za pripremu, kao i kobasice koje smo pekli na vatri prvo veče.

ŠTA BI PROMENILA U PRIPREMI U ODNOSU NA OVAJ PUT?

Ono što ću poneti na sledeće jeste sigurno neki manji jastuk koji mi je nedostajao ovog puta.

ŠTA BI PREPORUČILA NEKOME KO SE RAZMIŠLJA DA ODE NA PRVO KAMPOVANJE?

Ukoliko ima iste strahove kao i ja, da sklopi pakt sa bubicama o ignorisanju na period trajanja kampovanja, da ne razmišlja o „šta bi bilo kad bi bilo…“, da se pomiri sa činjenicom da nema velikog udobnog bračnog kreveta i mirišljavih dugih kupki.

Ima avanture, uzbuđenja, fenomenalne energije, savršenog osećaja buđenja u prirodi, istraživanje okoline kampa… Odmor za mozak, dušu i telo.

 

Kampovanje je drugačije od ostalih avantura po tome što… budi drugačiju energiju, imate osećaj neobjašnjive slobode. Moj lični osećaj je da za dva dana kampovanja sam se više napunila energijom nego na bilo kom drugom odmoru. Nema tehnike, nema gužve, nema tenzije. Sve je lagano, opušteno i sporo. Budite se rano, dan sporo prolazi, i imate sve vreme samo za sebe, svoje misli i društvo sa kojim ste došli.

Momenat sa kampovanja kog želim da se sećam zauvek…  priča i druženja uz vatru, pečenje kobasica…

Vatra je nezaobilazni deo kampovanja

Najsnažniji utisak mi je ostavilo… buđenje u šatoru u vreći za spavanje i ponos što sam pobedila svoj strah.

Nisam očekivala na kampovanju da… ću spavati.

Kad sam legla u šator da spavam, pomislila sam… šator je pregledan – nema buba. Sve vreme je zatvoren i ne mogu da uđu nikako. Sigurna sam, mogu da spavam.

 

Šta poneti na kampovanje a šta vam nikako nije potrebno?

 

√ podlogu za vreću za spavanje x kofer 🙂
√ manji jastuk x sto i jedna krema
√  ćebe za piknik x gomila odeće
√ baterijsku lampu x šminka
√  topliju odeću  
√  pribor za jelo  
√  peškir  
√  Autan i krema za ujede  
√  sredstva za higijenu (sapun, četkica i pasta, vlažne maramice)  

 

Spremna/an da se suočiš svojim strahom i kreneš u akciju?

Ako želiš da budeš u toku sa planinarenjima i #KampUp-om koji organizujem, prijavi se na newsletter i osiguraj da ti dodje obaveštenje za sledeću akciju!

 

3