Kada sam krenula sa planiranjem treka na Himalajima imala sam previše pitanja u glavi. Kako pronaći vodiča? Da li da rezervišemo unapred ili možemo na licu mesta? Koliko je fizički težak ABC trek? Da li da kupujem opremu u Beogradu ili tamo? Koje sve rute za trek postoje u Nepalu?

Iako volim spontanost, ovo putovanje je ipak zahtevalo razmišljanje o stvarima o kojima nisam do sada – oprema, fizička spremnost, zdravlje i bezbednost na treku. Nadam se da će ti koristiti moja iskustva.

ORGANIZACIJA TREKA NA HIMALAJIMA

Trek na Himalajima se može organizovati iz Srbije preko EST adventure turističke organizacije – međutim kako smo mi želeli da kreiramo samostalno putovanje, preko njih smo uzeli samo avio karte. Sa Turkish Airlines-om let od Beograda do Katmandua, sa presedanjem u Istanbulu je izašao 560eur – što je mnogo povoljnije nego inače.

Planinski venac Himalaja prostire se kroz Indiju, Kinu, Nepal i Pakistan. Od 14 vrhova koji imaju preko 8.000m, čak 8 se nalazi u Nepalu. Anapurna, Manaslu i Everest su venci na kojima se organizuju trekovi koji se razlikuju po broju dana, težini, prirodi i uslovima života koje  imate odnosno nemate na treku.

Trek na Himalajima

TREKOVI U NEPALU

Trek do Poon Hilla (3.200m) traje 3 dana i pogled sa ovog mesta je nestvaran. Ukoliko želite da se penjete po Himalajima ali ne biste da to traje 10 dana – ovo može biti tura za vas.

Anapurna Base Camp (ABC) trek može trajati izmedju 9 i 10 dana i spada u srednje lake trekove. Karakterišu ga vrlo raznolike staze – od šumskih, preko sela, vodopadi i neverovatni pogledi.

Svakog dana ovog treka pešači se izmedju 6-8h, u proseku 10km. Teren je takav da se ide i uzbrdo i nizbrdo svakog dana – pa uglavnom nema visinskih bolesti. Krajnja tačka je bazni kamp Anapurne na 4170m. Ovo je i jedan od najpopularnijih trekova u Nepalu, kako zbog svoje težine tako i zbog povoljnije cene.

Trekovi do Everest Base kampa i Manaslua su nesumnjivo prelepi ali fizički zahtevniji. Same staze su neuređene, može se desiti da nema dometa, struje, da se spava u šatorima, mora se nositi dodatno hrana i teren nije toliko pristupačan.

U Katmanduu i Pokari postoji mali million turističkih agencija koje organizuju trek na Himalajima. Od aerodroma su krenuli da nas saleću sa ponudom aranžmana. O ruti, broju dana, mestima koja želite da posetite i ceni možete pregovarati i cenjkati se na licu mesta sa vodičima u turističkim agencijama po dolasku u Nepal.

Imam prijatelje koji su se peli do Anapurna baznog kampa i samostalno. Iako su staze lepo obeležene, nisam se osećala sigurno da se upustim u tako nešto.

VODIČ NA TREKU

Vodič na treku je najvažnija osoba u tom trenutku. Sa njim ćete provesti 24h na putu i važno je da to bude osoba koja vam se dopada i uliva poverenje.

Nakon razgovora sa par vodiča u agencijama, po preporuci prijateljice smo angažovali Sanua.

Sanu je bio naš vodič (i fotograf) na treku 🙂

Iako je cena ture koju nam je on ponudio bila skuplja od one koju smo dobili od uličnih prodavaca (negde i duplo) – bilo nam je važno da to bude osoba od poverenja i neko sa kim smo kliknuli.

Sanu nam je bio na raspolaganju svih 20 dana boravka u Nepalu kao osoba od poverenja na koju smo mogli u svakom trenutku da računamo. Sproveo nas je po najjeftinijim prodavnicama za kupovinu treking garderobe, pregovarao cene, organizovao sve prevoze i noćenja u mestima po planinama, vodeći računa da svuda imamo toplu vodu i svoju sobu.

Pauza za odmor uz čaj od đumbira i snikers svakog dana

Ukoliko vam treba vodič za trek na Himalajima – moja preporuka je Nepal Paradise Trek i Sanu.

CENA TREKA NA HIMALAJIMA

Cena treka može vrlo da varira. Dobijali smo ponude za ABC kamp od 300-800$. Skrenuli su mi pažnju da prilikom izbora agencije proverim koliko vodič dobija novca za to. S obzirom da je Nepal jedna od najsiromašnijih zemalja na svetu, dešava se da vlasnici agencija izrabljuju vodiče i daju im minimalne dnevnice. Kada sam birala svog vodiča, osećala sam odgovornost i želju da dam onima u koje imam poverenja i za koje znam gde novac odlazi.

 Za 600$ dobili smo dva noćenja sa doručkom u Pokari, plaćene transfere od Pokare do Katmandua i nazad, kao i od Pokare do mesta odakle kreće trek i nazad, sva prenoćišta i obroke u toku treka, dozvolu za nacionalni park i uslugu vodiča za tih 12/13 dana koliko je sve trajalo. Sam trek je trajao 10 dana.

Cene za trek:

  • 40$ hrana i smeštaj po danu (200-500 rps po obroku na treku)
  • 10-25$ vodič po osobi po danu
  • 10$ porter (nosač stvari) po danu
  • 25$ bus do Pokare
  • 10$ prevoz do treka
  • 45$ dozvola za Anapurnu
  • 0,2$ voda

KAKO SAM SE SPREMALA ZA HIMALAJE I KOLIKO JE FIZIČKI TEŽAK TREK?

Za 10 dana treka, prešli smo 120km i popeli 1,000 spratova. Iako zvuči dosta, za pripremu je dovoljno posvetiti se tri puta nedeljno jednočasovnim treninzima. Najvažnija je kombinacija vežbi snage za listove i leđa, uz brzi hod i trčanje uzbrdo. I pored ovoga, upala mišića nije izostala i trajala je prvih pet dana treka.

Viđala sam bake i deke od 70+ godina, tetke iz Kine koje su kao tinejdžerke krenule na planinarenje, mlade parove ali i starije. Mislim da svako ko je fizički spreman može da dođe do vrha, uz pripremu par meseci unazad.

Ko sve može da se popne do AB kampa? 

SVA GARDEROBA ZA TREK = 100EUR

Zbog životnog standarda i okrenutosti prema planinarskim avanturama, u Katmanduu i Pokari može se naći vrlo povoljna garderoba.

Za 100EUR sam kupila dve jakne, debele pantalone, dry-fit majicu, dva para čarapa, bocu za vodu i zimsku kapu.

Trek na Himalajima: Anapurna bazni kamp
Debela jakna i pantalone marke NorthFake

Sve ostalo što sam nosila na trek, bila je standardna oprema koja se koristi za trening. Cipele i ranac se takođe mogu naći po niskim cenama u različitim bojama i modelima.

Savet: Kako postoji ogroman izbor po lokalnim prodavnicama, ne treba juriti u kupovinu na prvu ponudu. Cenjkanje je sastavni deo lokalne kulture. Realna cena je najčešće polovina od inicijalno komunicirane. Najbolje je unapred definisati koliko želite da platite određeni komad i naoružati se strpljenjem. Budite spremni da odete ukoliko se ne napravi dobra pogodba. Produžite do sledećeg mesta – svega ima na pretek.

ŠTA PONETI NA TREK OD 10 DANA?

Svi su me pitali: Kako si se spakovala? Kako si pregurala da nosiš ranac 10 dana? S obzirom da sam prvi put išla na put samo sa rancem na leđima, pitala sam za pomoć iskusne bekpekere. Emilin vodič za pakovanje me je spasio! U startu mi je rekla – pazi šta ćeš da spakuješ pošto ćeš to da nosiš na leđima 10 dana. Spakovala sam se u 10kg + 3kg foto opreme.

U svoj McKinley ranac od 20l sam spakovala: 4 majice, 3 para helanki, 1 duks i jednu majicu na duge rukave, dve jakne, deblje pantalone, japanke, 3 para čarapa i 5 pari donjeg veša.

Pored toga imala sam:

  • vreću za spavanje – koristila sam je dve noći kada je bilo jako hladno pa sam spavala u njoj i pokrila se jorganom,
  • peškir koji se brzo suši,
  • kupku i šampon (mini pakovanja), toalet papir, četkica, pasta,
  • knjigu, dnevnik i dve kamere – moj slatki greh ovog putovanja,
  • bocu za vodu,
  • lekove,
  • energy barove, snickerse i bombone za dečicu.

Savet: Pitajte vodiča da vam namesti ranac tako da težina bude jednaka na oba ramena. Ako je teško na ramenima, prebacite težinu na kukove. Meni je skoro sve vreme ranac bio na kukovima.

Štapove za hiking sam ponela, ali sam ih koristila samo pola jednog dana. Kako sam fotografisala – bilo mi je komplikovano da i njih držim u rukama. Garderobu sam rolala i ređala po redosledu nošenja. Na dva dana sam prala sve što se zaprlja, pa onda sa štipaljkama na rancu šetala i čekala da se sve osuši na suncu.

Iako je moguće angažovati portere – osobe koje nose stvari, meni je bila mala pobeda da svoje stvari nosim sama. Porteri po danu koštaju 10$ i mogu biti pratnja umesto vodiča za one koji se usuđuju da idu na trek sami. Upoznala sam ženu iz Hrvatske, koja ima 60-ak godina i putuje sama sa porterom.

Porteri na Himalajima

Savet: Sva garderoba (i gaće i čarape) treba da bude od poliestera i sličnih materijala. Pamuk ni slučajno – kako se brzo natopi i sporo suši. U toku dana se preznojite i osušite 10 puta.

KAKO IZGLEDA DAN NA TREKU?

Ustaje se u 6h, doručak je u 7h i iz smeštaja se kreće u 8h. Nakon 2h pravi se pauza za čaj u trajanju od pola sata, pa onda opet za 2h pauza za ručak. Pauza za ručak traje oko sat vremena i nakon nje se pešači još 2-3h do smeštaja. Svakog dana se pešači oko 7-8h sa pauzama. Dnevno se prelazi u proseku 10-12km.

IIzlazak sunca na Himalajima
Izlazak sunca na Himalajima

Kod Sanua kao vodiča mi se dopalo što je vodio računa o vremenu, diktirajući tempo, ali i što je pratio kako se osećamo i stajao da pravimo pauze koliko god to često bilo potrebno. Takođe, sve vreme je pitao – da li smo dobro, da li nam je teško, da li treba pauza i opominjao da pijemo dovoljno vode.

HRANA NA TREKU

Svaki obrok na treku je morao da bude obilan, koko bismo imali dovoljno snage. Ako sam u nečemu uživala, to je bio doručak svakog dana. Omlet sa povrćem i nakon toga palačinka sa kikiriki puterom i medom – bez griže savesti, pravo u stomak 🙂

Doručak – omiljeni deo dana

Važno je piti dosta vode – preporuka je 2l vode, s obzirom da se puno vode izbaci znojenjem.

Koliko vode treba piti na treku?

Meni sa hranom je identičan u svakom hotelu i to: pizza sa povrćem/sirom/piletinom, pasta, pirinač sa karijem, dal bhat, momo (nešto poput raviola – punjeno povrćem), piletina na grilu u pojedinim restoranima.

Meni je hrana bila skroz OK. Izbegavala sam klasično azijsko preljuto i najčešće sam jela pirošku, picu, momo. Posle deset dana sve ovo dosadi, ali nisam nikad bila gladna.

VISINSKA BOLEST NA HIMALAJIMA I ZDRAVLJE

Na 4.000m sam osetila razređenost vazduha i teže sam disala. Noć na vrhu (4.130m) sam provela zadihana – imala sam osećaj kao da sam trčala iako sam ležala. To je bilo vrlo neobično iskustvo – ali ništa strašno. Kako se svakodnevno penje i spušta – verujem da je organizam bio naviknut na drugačiji vazduh.

Najlepša jutra su sa pogledom na Himalaje

Jednog od dana treka sam imala glavobolju, 5 dana sam imala upalu mišića na listovima – ali sve je to bilo podnošljivo i normalno. Na svaka 2-3 dana sam pila probiotik (otprilike kad se setim) i magnezijum svakodnevno. Pila sam prokuvanu vodu, flaširanu ili pročišćenu putem UV filtera. Nije bilo problema sa stolicom i odlaskom u WC 🙂

ČESTO POSTAVLJANA PITANJA

Kakva je temperatura danju/noću na treku? Da li ću se smrznuti na Himalajima? U periodu kada sam išla do Anapurna baznog kampa (kraj oktobra, početak novembra) vreme je bilo predivno. Sunčano, relativno toplo, bez kiše, suvo. Ujutru sam nosila majicu na kratak i dug rukav, uz wind-jaknu, pa nakon sat vremena pešačenja ostanem samo u majici. Oko 10-15C je bila temperatura preko dana, uveče je hladnije – na vrhu i do -8C. Najhladnije je kada se legne u krevet jer se sobe ne greju. Tako da sam najčešće spavala u helankama i jakni. Najbolja stvar je kada pred spavanje tražim da se u bocu za vodu sipa prokuvana voda – pa legnem u krevet sa njom i greje me do jutra.

Trek na Himalajima
Pogled iz trpezarije nakon napornog dana

Da li ima struje, dometa, Wi-Fi-ja? U sobama nema štekera, već se telefoni pune u trpezariji. Najčešće je mogao telefon da se napuni na zajedničkom štekeru, a imali smo i dve eksterne baterije koje smo često ostavljali da se pune u toku noći. Wi-Fi-ja ima u svakom hostelu i on se naplaćuje od 100-200rps. Dometa je bilo kako kad – ali s obzirom da interneta bude, nije bio ni potreban.

Punjenje telefona na treku
Punjenje telefona na treku

Da li ima tople vode? Kako se pere i suši kosa? Topla voda se doplaćuje 100-200rps. Bude često red za kupanje i hladno kada treba da se izađe iz kupatila do sobe, ali nekako se pregrmi. Neki ljudi se nisu kupali, a ja samo kosu nisam prala 8 dana. Devetog dana sam je oprala na pauzi za ručak, pošto je to bio jedini period kada ima sunca i kada može da se osuši. Prala sam je na česmi u dvorištu restorana.

Pranje garderobe na Himalajima
Pranje garderobe na Himalajima

Gde se spava? Noćenje je u ‘hotelima’, koje bih pre nazvala planinarskim domovima. Beton na podu, drvena vrata sa katancem, šareni jorgani, paučinasto i hladno. Ali prozori su od poda do plafona i gledaju na Himalaje – što se ovde jedino računa.

Da li ima gde da se kupi hrana na planini ili ako nam nešto zatreba? Ja sam srećnica dobila, pa sam uloške jurila da kupim i našla ih. Tako da možete skoro sve što zaboravite da kupite usput u prodavničicama. One su skromno opremljene i naplaćuju znatno više artikle – ali to i ima smisla kada se vidi koliko je teško dopremiti sve gore.

Prodavnica na Himalajima
Prodavnica na Himalajima

Kakav je unutrašnji doživljaj peti se do vrhova Himalaja saznaj u BELEŠKAMA IZ DNEVNIKA SA TREKA DO ABC-a.

ŠTA DALJE?

Svi koji su posetili Nepal, rekli su mi: Nećeš se vratiti ista.

I nisam.

Nepal je zemlja u kojoj sam se nadisala najveće prašine i najčistijeg vazduha, prisustvovala hindu obredu spaljivanja preminule osobe i upoznala najsrdačnije ljude do sada. Nepalci su mi dali više nego što sam mogla i da pomislim – i to ne novčano, već svojom pažnjom, poštovanjem i podrškom. I želim da ovo iskustvo što više ljudi ima.

Saznaj KAKO DA OTPUTUJEŠ U NEPAL?

Imaš još neko pitanje? Piši mi putem maila di.kocic@gmail.com ili na Instagramu: @dijana.kocic

3