Svakog dana po povratku u smeštaj bih se ušuškala ukrevet i kuckala utiske i iskustvo sa treka po Himalajima od tog dana. Pokušavala sam da upijem sve što sam videla, čula i doživela. Pisala sam, slagala misli i praznila glavu kako bih sutra mogla da primim sve novo što dan donese. Mesec dana nakon povratka, krenula sam da prelistavam beleške i vidim da je pod mojim prstima nastalo 5.000 karaktera teksta samo u Notes-u.

Ovo su delovi mog dnevnika…

1. DAN – ŠTA JE TO NEPALI FLAT?

Prvog dana se privikavamo na šetnju sa 10kg tereta na leđima uz upoznavanje sa terminom Nepali flat – što znači lagana uzbrdica, koja će nas pratiti svakog narednog dana. Do tada je ravno bilo ravno, ali ovde nema ravnice već samo manja i veća uzbrdica ili nizbrdica. Dan je jako topao, te pravimo česte pauze i nakon 6h stižemo do sela Ullari (1960m) gde ćemo provesti noć. Oduševljena sam velikim prozorima u sobama i pogledom na vrh Anapurna 1. Prešli smo 14km uzbrdo i nizbrdo da bismo došli do ovog mesta i jedva sam čekala da zamenim cipele sa japankama. Kod prvog dana mi se nije dopao deo gde smo išli uz put kuda mogu i automobili da idu.

Stepenice na treku do Anapruna baznog kampa

2. DAN – NAJLEPŠE ISKUSTVO SA TREKA: BUĐENJE SA POGLEDOM NA HIMALAJE I UPOZNAVANJE LOKALACA

Drugog dana je bilo mnogo lakše i uživala sam u šetnji kroz šumu. Za razliku od dana pre, kada smo išli jednim delom putem a drugim delom uz stepenice po suncu, šetali smo kroz džunglu. Sve vreme se čuo zvuk vode, vodopada. Sreli smo bafala, veliki broj konja koji prenose hranu do planinskih sela. Mnogo mi se dopalo to što smo pravili česte pauze i imali kraće odmore, tako da mi današnji trek nije teško pao. Juče sam previše stegla ranac oko struka pa me bole kukovi. Imala sam i problem jer mi nešto nije dobro raspoređena težina i sve vreme me je jedno rame bolelo. Kada sam spustila ranac i legla na krevet, to je bio najlepši osećaj na svetu. Oduševim se svaki put našim sobama koje imaju ogromne prozore i gledaju direktno na planine – buđenje uz pogled na Himalaje je tako magično iskustvo. Bukvalno sam mislila jutros: Hvala ti živote!

Pogled na Himalaje iz sobe iz sobe u Ghore Pani selu

Isto pomislim i svaki put kada vidim portere kako nose 40kg na svojim leđima i kada vidim ljude koji žive u ovim visokim predelima – koliko je njima teško da dođu do resursa koji su im potrebni i kako preživljavaju uz pomoć turista za koje donose Coca-Colu i Fantu.

Danas mi je Sanu pricao o pijavicama kojih ima previše u junu, julu i avgustu i kako se lepe za cipele i garderobu. Jedan od njegovih klijenata je i posle tuširanja kad je legao u krevet video krv i shvatio da je jedna ostala na njegovim leđima. Fuj! Ja ih se baš plašim i grozne su mi. Znam da neću u to vreme dolaziti. Mada sam u tom trenutku pomislila da bi bilo dobro savladati taj strah. Od njih se ne može umreti već samo rana može da svrbi narednih mesec dana. Mnogo sam se obradovala što ću imati priliku da odem do Lumbinija, grada u kojem je rođen Buda. To mi je bukvalno san. Pričali smo danas i o Budizmu. Mnogo mi je interesantno to što je običaj za Vesak drugačiji u Nepalu u odnosuna Šri Lanku. Čak Sanu nije znao da postoji razlika izmeđi ležećeg Bude i spavajućeg Bude. Hoću da saznam koja je razlika.

3. DAN – PENJANJE NA POON HILL

Poon Hill – Jutro trećeg dana. Krenuli smo u 5h ka vrhu Poon Hill da dočekamo izlazak sunca. Kolona ljudi sa lampama na čelima koračala je korak po korak uskim stepenicama. Neki užurbano kako bi stigli preostale, drugi praveći češće pauze kako se ne bi preznojili i prehladili kada krene da duva vetar na vrhu. Kako smo stigli gore, ljudi su krenuli da zauzimaju mesta za gledanje. Bila je velika gužva ali je svako pronašao svoje mesto pod suncem.

Izlazak sunca na Poon Hillu

Treći dan treka je završen. Lepota ove planine očarava iz dana u dan. Svako jutro iznenadi novim vrhovima koje vidimo i svaki dan uz različitu stazu, tip terena ima neku svoju posebnu draž. Kako zalazimo sve dalje u Himalaje, smeštaj je sve skromniji a ljudi sve topliji i draži. Počinje da mi bude jasna ta ideja da ovo putovanje mora da promeni ljude.

KAKO ME JE PROMENILO ISKUSTVO SA TREKA?

U situaciji kada gledam skromnost i uslove života Nepalaca ovde, svi problemi koje doživljavamo na poslu, u prevozu, u izlascima, restoranima postanu potpuno beznačajni i besmisleni. Mene je danas čunak koji prolazi kroz sprat na kojem spavam obradovao kao ništa u životu jer je to značilo da neću provesti noć u jakni kao juče. Radovala sam se tušu sa toplom vodom posle 16km šetnje iako izgleda kao poljski WC i nalazi se u prejadnoj pomoćnoj zgradici pored kućice od dasaka koju zovemo hotelom. Poslednje parče pice koju sam naručila sam na silu pojela, jer nema smisla bacati hranu i rasipati se novcem kako nas Sanu sve vreme opominje. Prebahato je kada pogledamo ljude oko nas i dečicu koja skaču od sreće na bombone koje sam im poklonila.

Kada se ovo sve vidi i doživi, sve maske padnu pa je potpuno nevažno to što mi kosa nije oprana niti će biti narednih 10 dana, jer nemam način da je osušim. Nevažno je i to što nosim japanke i vunene čarape do kolena, obučena kao papagaj uz sve moguće boje i dezene. Ne zato što me neko neće videti već naprotiv, baš želim da svako vidi ovo pa da zna da ceni ono što ima. Jer je stvarno to spram ovog ovde – potpuno promašena poenta života.

Treking na Himalajima

Sledeći put kada se budete žalili na svoju hotelsku sobu samo se setite ovoga:

Noć sam provela okružena bubama, na Himalajima bez grejanja. Spavala sam pokrivena jorganom preko glave koji se pere verovatno nikad. Ovaj kutak ima 3m2 i posle celog dana u planini je za mene bio raj! Radovala sam se kao ozeblo sunce što imam svoj sobičak i krevet. Na podu su daske koje imaju rupe, zid je šupalj sa svih strana ali to ne menja činjenicu da ovo kao i bilo koja soba vrši funkciju.

4. DAN – NAJTEŽI DAN NA TREKU

Četvrti dan treka je bio naporan. Loše sam spavala, ustajala u toku noći pa sam sva bila nikakva. Gledala sam izlazak sunca sa Sanuom i bilo je baš lepo.

Iskustvo sa treka

Krenuli smo natenane, istezali se pili kafu i blejali na netu. Staza je išla kroz sela, kukuruze, pa preko reke usponom do mesta za ručak. Na imanju koje je ličilo na Vojvođanske sa kratko podšišanom travom i konjićem, susrećem se sa još jednom kucom rase kakvu bih volela da imam.

Iskustvo sa treka

NAJEMOTIVNIJE ISKUSTVO SA TREKA

Omiljeni momenat dana mi je bio upoznavanje i druženje sa devojčicom od 6-7 godina. Lice joj je bilo presušeno a koža ispucala od hladnoće. Nije se dvoumila kada sam joj ponudila da joj namažem pantenol. Na trenutak sam pomislila da mi nisu čiste ruke možda ali u ovom okruženju ni prljavština nije ona prava. To su samo tragovi prirode na nasim rukama koje nosimo sa treka. Namackale smo ručice i lice i za mene je zasijala. Kada sam se zagrlila sa devojčicom, zasuzile su mi oci.

Tri koraka nakon izlaska iz sela, prestala sam da ih držim i pustila da teku. Ne znam sta me je podstaklo, da li taj momenat topline i jednostavnosti zagrljaja koji znači na svim kontinentima isto. Da li je to tuga koju sam osetila zbog života koji žive ili ja živim. Da li zato što je ona srećnija u planinama nego ja u gradu. Ili zato što ja imam više. Raznežila sam se u trenutku. Mahnule smo jedna drugoj i poslale poljubac u odlasku.

Neprocenjivo iskustvo sa treka: upoznavanje ljudi

Nakon toga smo imali ručak. Dok smo ga čekali dugo sam se istezala na suncu što mi je baš prijalo. Razmišljala sam kako bi bilo lepo da me je neko tu slikao, ali izgleda da nije niko. Rešila sam da to pustim i uživala sam ležeći na travi. Shvatila sam da obožavam prirodu. Svaki momenat bih grlila drveće, pipala mahovinu, travu. Ležala na njoj. Sve što je vezano za prirodu me ispunjava mirom i ljubavlju. Na kraju mi je bilo najteže. Zabolela me je glava i pripalo mi je muka. Samo sam želela da legnem a trebalo je da operem i stvari. Sve sam na kraju stigla i lepo odspavala. Mnogo mo je prijalo i ustala sam potpuno resetovana.

Pranje garderobe u toku treka
Pranje garderobe u toku treka

Primetila sam da ne dozvoljavam sebi opet da budem ranjiva pa govorim kao da mi ništa nije fizički a zapravo me bole mišići na nogama, prsti i struk. Već treći dan i glava. Počinjem sada da to prihvatam.

Sa Sanuom sam ostala do kasno da pričam o tome kako mogu da pomognem dečici ovde u selima. Četkice za zube i kremice mogu biti jedan od načina. Pričali smo da kada učiš nekoga možeš da daš nešto vrednije od novca sto ga unapređuje za život. Volela bih da posetim i njihovu školu.

Prešli smo 14km danas. Pre dva dana sam se popela na najviši vrh do sada – Poon Hill na 3.200m. Sutra ujutru krećemo put Anapurna baznog kampa na 4.300m. Nije mi u glavi i dalje jasno kako cemo za 6h popeti toliko. Ali sam ponosna. I srećna dokle smo stigli i šta smo uradili do sada. Svakog dana izlazimo iz zone komfora iznova. I lepo je videti na šta si se sve spreman u nekim novim uslovima. Iza nas je predjenih 70km za 5 dana, više od 10 hiljada stepenika.

6. DAN – 84KM POD NOGAMA DO TADA

Krenuli smo oko 8h kao i svakog dana posle doručka – omleta sa povrćem i palačinkama. U startu sam osetila neki strah od ideje da u jednom danu idemo u visinu 1.100m. Nije mi delovalo moguće i plus sve te priče o visinskoj bolesti su mi prolazile kroz glavu.

Iskustvo sa treka

Stigli smo do vrha. Neverovatan je osećaj imati ispred sebe planine koje sam sve vreme gledala izdaleka. Prethodnih 5 dana je tako brzo prošlo. Još uvek nisam svesna gde sam – takav mi je osećaj. Ali džin od Himalaja je tu. I volim ga.

7. DAN – ISKUSTVO BUĐENJA U ANAPURNA BAZNOM KAMPU

Noćas smo spavali sa upaljenim svetlom jer je u sobi bilo tragova miševa. Vodič nam je rekao da je preksinoć njemu prešao preko glave i da ga je video jednom na jastuku. Nismo hteli da rizikujemo. Spavala sam u vreći, pokrivena sa dva jorgana. Ugrejala sam se sat vremena nakon što sam se ušuškala. Pokrivena preko glave, uz termos sam zaspala. Probudila sam se u pola 1, kako smo legli jako rano da spavamo. Još svetlo u sobi, nisam znala gde se nalazim. Nastavila sam da spavam i u pola 6 smo ustali da bismo gledali izlazak sunca.

Iskustvo sa treka
Na vrhu Anapurna baznog kampa – 4.200m

Od osmog do desetog dana nisam pisala o svom iskustvu sa treka – osim u svojim sveskama. To će biti tema za knjigu nekada. 🙂

Do sledećeg teksta, šaljem vam zagrljaj!

Inspirisalo te je moje iskustvo sa treka? Saznaj: KAKO DA OTPUTUJEŠ U NEPAL?

Želiš da tvoje naredno putovanje bude povoljnije – iskoristi ovaj link za popust prilikom rezervacije smeštaja na Booking-u i uštedi 10%.

9