Znate već…

Bio jednom jedan san. Nedosanjan. Ostavljen za neko drugo vreme. Možda i neki drugi život.

Ali imam samo ovaj jedan. Pa reših da ga ostvarim sada.

Kada jednom čovek shvati šta može, nekako dobije vetar u leđa da ide dalje. I ostvaruje sve ono gde ga srce vuče.

Kada razmišljam o svojoj listi snova, tako većih tu je: kuća na moru, kuća u prirodi, penthaus u Beogradu, osnovala sam svoju školu, osnovala sam nevladinu organizaciju, napisala sam i izdala knjigu, pričam na TED-u, završila sam master u inostranstvu, pričam na Stenfordu…

Kada samo izgovorim Stenford, meni se oči iskolače. Još kada sam gledala jednom govor Opre Vinfri, poželela sam da jednom budem deo tog kampusa. Kao student ili predavač. Master u inostranstvu mi je ostala jedna od velikih želja. Sve ljude oko sebe sam na to nagovarala i sada shvatam da je to bilo ono što sam ja zapravo htela. Dobro je da nisam ranije. Ovo je definitivno pravo vreme.

U Tanzaniju sam otišla sa jednom željom. Da pronađem sebe. Svoj poziv. Svoju svrhu.

Išla sam da bih istraživala i kroz aktivnosti prepoznala šta je to u čemu uživam. Bila sam digitalni marketar, travel blogerka, fotograf, učiteljica i na kraju fundraiser i ona koja renovira školu. Ova poslednja uloga mi je najviše legla. Znala sam jasno zašto to radim i zašto mi je važno. Niko me nije mogao zaustaviti u tome.

Na putu ka aerodromu na Zanzibaru, javilo mi se – direktorka. Direktorka škole. Ona lampica iznad glave je zasijala.

Kada sam bila mala ja bih pričala da ću kada porastem biti direktorka. Naravno da su mi se svi smejali i zezali me. Bila sam im simpatična. Mala direktorka. Međutim, oni nisu znali da je ta mala stvarno to i mislila. Nisam ni ja.

Par nedelja kasnije, shvatam da sam na svom NLP-u kreirala cilj da pričam na Stenfordu 2020.

I to čitajući tekst na svom blogu: KAKO SE MOTIVISATI I POKRENUTI PREMA SVOJIM CILJEVIMA?

I davne 2017. kada sam to definisala kao cilj, bilo je skoro pa nemoguće da sebe zamislim na Stenfordu uopšte. Ali ajde, potrudila sam se i rekla sebi – ma samo sanjaj velike snove.

Kockice su krenule da se slažu mnogo brže nego što sam to i zamišljala. Pronalazim master koji je 100% fit onome što želim da radim u budućnosti – policy, leadership and organization. Stanford Graduate School of Education.

Sonja mi pomaže da pronađem stipendije, Via Academica mi daje savete oko priprema, CV-ja i motivacionog pisma, moji Instagram drugari šalju preporuku za školu za pripremanje GRE i TOEFL testa. Dešava se svašta.

Ne znam gde će me odvesti ovo novo putovanje. Ova moja luda želja. Ali spremna sam da pokušam. Da dam sve od sebe da ostvarim još jedan san. Jer život je jedan. I naša odgovornost je da ga živimo punim plućima.

Imam jednu poruku za tebe. Mnogo važnu i lekciju koju sam naučila do sada:

Ne razmišljaj puno o tome gde te srce vuče. Ima ono razlog zašto negde želi da te odvede. Verovatno je nešto o čemu nisi ni mogao/la da sanjaš. Kreni prema tome uz puno vere, radosti i uzbuđenja u stomaku i viziju kako bi bilo da se ostvari. I biće. Mnogo bolje nego što očekuješ.

Sa mnogo ljubavi i želje da uspeš,

Dijana

20